Ekstrakt slatkog pelina, pomešan sa kafom, aktivno deluje protiv korona-virusa, kažu naučnici. Oni upozoravaju da treba pričekati klinička ispitivanja, baš kao i za jednu biljnu mešavinu sa Madagaskara.
Slatki pelin je biljka poreklom iz Azije koja proizvodi antimalarijsko sredstvo artemisinin, a naučnici sa Univerziteta Columbia u Njujorku, Univerziteta u Vašingtonu i Politehničkog instituta Vorčester pokazali su da ekstrakti slatkog pelina na bazi artemisinina, kompletnih flavonoida ili samo suvog lišća pokazuju antivirusno sredstvo. aktivnost. protiv novog koronavirusa.
Ovo je prvi izveštaj o efikasnosti ekstrakata dobijenih u vrućoj vodi iz A. annue sa četiri različita kontinenta protiv virusa SARS-CoV-2. Dodatne studije će utvrditi efikasnost in vivo da bi se utvrdilo da li A. annua može da posluži kao jeftina terapija za lečenje infekcija virusom SARS-CoV-2, kaže američka naučnica Pamela Voters, koja je sprovela istraživanje sa kolegama iz tih institucija.
Sama studija se nalazi u naučnom repozitorijumu bioRkiv i čeka naučne preglede, pre nego što će biti zvanično objavljena u jednom od naučnih časopisa.
Jedno istraživanje sprovedeno 2005. godine takođe je pokazalo da slatki pelin takođe ima antivirusni efekat protiv virusa SARS-COV-1, koji je odgovoran za epidemije SARS-a 2002. i 2003. godine.
Takođe, pokazano je da slatki pelin i artemisinin smanjuju nivoe inflamatornih citokina, interleukin-6 (IL-6) i faktora nekroze tumora alfa (TNF-a), izveštava Zimo.
Ovi molekuli mogu biti problematični tokom “oluje citokina” koju doživljavaju mnogi pacijenti sa SARS-CoV-2, ističe Veathers.
Jeftina pilula kao lek
Američki naučnici pretpostavili su da suvo lišće slatkog pelina u prahu za stavljanje u tablete može predstavljati jeftin pristup lečenju infekcija SARS-CoV-2.
Oni su testirali ekstrakte iz sedam različitih kultura A. annue i sa četiri različita kontinenta na ćelijama E6 zaraženim novim koronavirusom in vitro. Takođe su procenili povezanost antivirusne efikasnosti sa artemisininom, sadržaj kompletnih flavonoida i suvu masu listova slatkog pelina.
Svi ekstrakti su pokazali antikoronavirusnu aktivnost. Čak ni starost uzorka nije imala ulogu u efikasnosti, jer je uzorak prikupljen još 2008. godine pokazao istu antivirusnu aktivnost kao i svežiji uzorci.
To zapravo sugeriše da su aktivni sastojci biljke hemijski stabilni bez obzira na uzgoj i ako se dugo čuvaju na suvom mestu i na sobnoj temperaturi, zaključili su američki naučnici.
Takođe su otkrili da ekstrakti ove biljke imaju minimalan antivirusni efekat protiv pseudovirusa koji sadrže šiljasti protein virusa SARS-CoV-2, kroz koji virus ulazi u ćelije. Stoga su zaključili da slatki pelin inhibira virus samo kada se nađe u ćeliji domaćina.
Da bi istražila efekat konzumiranja praha od suvog lista pelina, Voters je uzela 3 grama tog praha u obliku tableta, a njen tim je nadzirao artemisinin kao marker molekul iz uzoraka krvi koje su sakupili dva i pet sati nakon uzimanja tableta.
Nivo artemisinina nakon dva sata iznosio je 7,04 mikrograma po mililitru, a nakon pet sati 0,16 mikrograma.
Na kraju, ističu da su klinička ispitivanja očigledno potrebna da bi se potvrdila efikasnost, ali studija sugeriše da konzumiranje razumne količine osušenog lišća pelina u prahu može poslužiti kao jeftina terapija za novu infekciju koronavirusom.
