Ljubinje. Čuje sve glasove, vidi sve prolaznike i ima taj manir – posmatranja sa predumišljajem. Ako ste dovoljno iskreni, ako ste dobronamerni, onda ćete u Ljubinju saznati sve što je važno i dobro znati.
Rodoslavci u Ljubinju imaju slatki pelin, beli luk – crne boje, druguju sa travama, došaptavaju sa junačkim precima, kada se prebroje, opet ne tuguju previše, jer znaju za podvale modernog života koje ljude vuku dalje iz svog, iz rodnog mesta.
A Ljubinje, samo na prvi pogled ima višak istorije i manjak budućnosti. Uverili su nas u to više puta: videli smo čudesni „zeleni dub” – hrast, koji se ponaša kao da je zimzelen, a ne listopadan, pa zeleno lišće ima i tokom zime. Nekropola stećaka u selu Vlahovići, smatra se jednom od najlepših i najinteresantnijih, od svih, nastalih u priodu od 14. do 16. veka. Tu je prva crkva posvećena Sv. knezu Lazaru, iz 15. veka, a svuda unaokolo, čatrnje – kameni rezervoari za vodu, nekada uslov opstanka za sve živo u ovom hercegovačkom kršu, pod žarkim suncem…
Sada, tu su i vredni i mudri ljudi – rešeni da opstanu, da proizvode najbolje od onoga što im je priroda dala i da se ne žale – nikome.
I to je tek početak, emisije o Ljubinju, u Rodoslavcima…
Izvor: RTS
