Sa novim talasom epidemije virusa korona sve više Hercegovaca imunitet pokušava ojačati lekovitim biljem, kojim je ovaj kraj jako bogat.
Nakon informacije koja je pre nekoliko meseci stigla iz Nemačke da se novi virus može lečiti slatkim pelinom i vreskom, prodaja ovih trava je porasla. Građani ne zaobilaze ni apoteke, gde se kupuju različiti preparati sa cinkom, selenom, vitaminom D i C.
– Slatki pelin berem u okolini grada. Poslednje količine sam obrala u blizini reke Trebišnjice. Koliko god uberem proda se, kupuju i naši ljudi, a posebno Dubrovčani. Kad dođu na trebinjsku pijacu oni sve odnesu. Kupuje se i vresak i on je dobar za disajne puteve. I sama ga koristim, svaku veče se naparim na čaj od ovih biljki – kaže za Srpskainfo jedna od prodavača lekovitog bilja na trebinjskoj pijaci.
Petar Mihić iz Ljubinja jedini plantažno proizvodi slatki pelin u ovom delu RS. Priznaje da je prodaja krenula pre dve godine, a u poslednje vreme potražnja je veća nego inače.
– Otkako je procurila vest da pelin leči korosnu zovu ljudi iz različitih krajeva. Pozivi, osim iz BiH, stižu i iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore. Kad se ova infomacija tek pojavila bilo je više poziva, sada je toga nešto manje, ali i dalje ima interesovanja – objašnjava on.
Petar je slatki pelin posadio pre osam godina, u početku je interesovanje za ovu jednogodišnju biljku bilo jako slabo, pa ga je delio rodbini i prijateljima.
Pelin uzgaja na površini od oko 8 hiljada kvadratnih metara. Za sada ne planira širiti proizvodnju, a nada se da, nakon vesti o slatkom pelinu kao leku za koronu, neće biti preteranje proizvodnje, kao što se dogodilo sa “smiljomanijom” u Hercegovini. Ovo leto je bilo sušno, ali je roda ove lekovite biljke bilo.
– Zovu, uglavnom, starije osobe, a razlozi su različiti. Od lečenja i ublažavanja tegoba zbog zaraze virusom korona do jačanja imuniteta. Svi su do sada bili zadovoljni – kaže Petar.
On dodaje da su ga, nakon objave obećavajućih vesti iz Nemačke o istraživanju delovanja slatkog pelina, kontaktirali i profesori iz Zagreba i Beograda i tražili da im pošalje uzorke kako bi se uključili u istraživanja, a proizveo je i manje količine eteričnog ulja.
– Organska proizvodnja i pažljiv izbor sorti garancija su da slatki pelin ima visok sadržaj artemisinina, glavnog lekovitog sastojka ove biljke – objašnjava Petar, dodavši da će o njegovoj lekovitosti za virus korona, ipak, struka dati poslednju reč.
Sa jesenjim danima i porastom broja obolelih od virusa korona u Trebinju, pojačana je i prodaja različitih vitamima i drugih dodataka ishrani u apotekama.
Apotekari kažu da se i sa dodacima ishrani mora biti oprezan.
– Najveći problem je što se građani informišu posredstvom interneta šta im je dobro da ojačaju organizam. Takve stvari se ponekad kupuju bez potrebe i nekontrolisano, što nije dobro. Nije svaki dodatak ishrani potreban svakom čoveku, a problem je i kako ga doziraju. Zato bih zamolila građane da se o tome raspitaju kod svojih lekara ili apotekara, zavisno od stanja njihovog organizma, godina života, eventualnih bolesti – upozorava farmaceut Zorica Tasovac.
Ona dodaje da, kao sa dodacima ishrani, i sa lekovitim biljem treba biti oprezan, jer samo umereno je i zdravo.
Lekovitost slatkog pelina
Kesica slatkog pelina za čaj na trebinjskoj pijaci se prodaje po tri KM. Najčešća pakovanja slatkog pelina kod Petra Mihića su od 100 grama, a kupci ga, uglavnom, naručuju na internetu. Petar kaže da su cene pristupačne, a ne može ih porediti ni sa čim, jer je za sada jedini koji prodaje preparate od slatkog pelina iz stoprocentnog organskog uzgoja.
Slatki pelin se upotrebljavao u kineskoj medicini još pre dve hiljade godina za snižavanje povišene telesne temperature, kod groznice i lečenja malarije. Uništava bakterije, gljivice, parazite i jača imuni sistem. Novija istraživanja pokazuju dobre rezultate i u lečenju karcinoma. Laboratorijski proizvod od ove biljke prodaje se kao lek za malariju u Aziji, Africi i Evropi.
